Čovek hoda pustinjom i skapava od žeđi. Naiđe na oazu i u njoj zdenac s vodom. Nagne se nad zdenac, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kada je navlažio usnice netko ga potapša po ramenu. Okrene se, kad pred njim prekrasna brineta. Raskoš ženske lepote i putenosti.

- "Ja sam sultanova žena, i želim se poševiti s tobom!" - reče mu maznim glasom.

- "Oprosti mi, ali strašno sam žedan i moram piti." - odgovori joj čovek smeteno.

- "Ne poševiš li me, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim. Ovo je oaza moga muža!" - pripreti mu. . .

I što mu preostane - poševi je i ona ode zadovoljna. On se požudno okrene zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kada je navlažio usnice netko ga potapša po ramenu. Okrene se opet - kad pred njim prekrasna crnka. Raskoš ženske lepote i putenosti.

- "Ja sam druga sultanova žena, i želim se poševiti s tobom!" - reče mu maznim glasom.

- "Oprosti mi, ali strašno sam žedan, moram piti!" - odgovori joj ne verujući da mu se to događa.

- "Ne poševiš li me, nećeš piti, to je moje pravo da ti zabranim! Ovo je oaza moga muža!" - pripreti mu.

I što mu preostane - poševi je i ona ode zadovoljna. On se požudno okrene zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kada je navlažio usnice netko ga potapša po ramenu. Okrene se čovek - kad pred njim SULTAN.

- "Otkud toliko drskosti kod tebe, bijedniče ništavni ?? Upadneš u MOJU oazu, poševiš MOJE žene, i k tome želiš piti MOJU vodu! !"

- Čovek se prenerazi ne verujući šta mu se događa. Ispriča sultanu što se zbilo i zamoli ga za oprost.

- "Oprostit ću ti pod uslovom da se popneš na onu dinu!", pokaže mu dinu udaljenu dobrih pedesetak metara, "i da prdneš tako da te mogu odavde čuti!" - postavi mu uslov sultan.  Čovjek ode do dine, napne se i iz sve snage prdne. Bilo je gromoglasno i sultan ga je dobro čuo.

- "Nisam se nadao da je netko sposoban za to. Slobodan si!" - impresionirano reče sultan.

- "Hvala na Vašoj velikodušnosti. Odlazim čim popijem vode!" - zahvalno reče čovek.

- "Aaaa, ne ! ! Nisam ti dao dozvolu da piješ moju vodu!" - reče sultan.

- "Ali ne popijem li vodu umrijet ću, smilujte se!!" - zavapi čovek.

- "U redu. Vidiš onu drugu dinu?" - pokaže mu dinu udaljenu barem stotinak metara - "popni se na nju i prdni iz sve snage tako da te svi u oazi čujemo. Daću ti i devu i vodu!" - naloži mu sultan.

Ode čovek, popne se na dinu, napne se i zadnjim atomima snage prdne. ČUDO ! ! ! ! Čuli su ga svi u oazi. Sultan mu, impresioniran, dade devu i dozvoli uzeti vodu. On se požudno okrene zdencu, rukama zahvati vodu, prinese vodu ustima, i taman kada je navlažio usnice, netko ga potapša po ramenu.

Okrene se čovek, otvori oči, kad nad njim stoji skupstinki redar, i potiho mu kaže:

- "Oprostite, gospodine poslaniče, ali . . zaspali ste na sednici i strašno glasno prdite . . . . ! !"